Дарја Александровна

Дарья Александровна Коробкина

Дарја Александровна

Бој се бије, срца горе жива,

Дршће искра у блиставу оку

На Гучеву црну и високу,

Дрином изнад зазлателих њива;

Бол врхуни и бол се прелива

Тешком муком, претешким јауком,

А Дарја нас помилује руком,

Ране веже и теши и жали:

“Кад би знали Руси, кад би знали…”

Преко земље и небо се цепа,

Док у ватри Дарја стоји смело

И рањену кад привије чело

Шапат чује: “Хвала, душо лепа!”

Сестро драга из пространих степа,

Друго нежна из крви и бола,

Ране наше, ране без пребола,

И ти паде где су и  сви пали…

“Кад би знали Руси, кад би знали….”

Сад Гучевом у вечери касне

Кад се распе злато у месеца

Сама Дарја по горама јеца

Туже, туже, јадованке гласне…

Док вечерња зубља не угасне…

Нигде јава са ведрих висина,

Слукти само заробљена Дрина

И разбоји, пусти не остали!

“Кад би знали Руси, кад би знали….”

Дарја Александровна – Први пут је видесмо у стрељачком строју на Курјачици 31. августа 1914. Била је у чизмама, копорану и са шајкачом. У најстрашнијој ватри је превијала рањене не хотећи да се уклони. И гледајући очајан напор да се задржи надмоћнији непријатељ, она је непрестано говорила војницима:”кад би знали Руси за ове муке, пожурили би преко Карпата, али ето не знају….”.

Погинула је после непун месец дана на Гучеву, на Еминовим Водама, пошто је и тамо пратила V пук II позива, погођена на 50 мет. иза стрељачког строја гранатом прве хаубице, коју су Аустријанци изнели на Гучево. Сахрањена је уз остале војнике на Еминовим Водама.

Милосав Јелић - "Србијански венац"