Драгутин Мраса

Драгутин Мраса

Када видик кадифеноплави

Првим рујем сунце окрвави

И  расу га преко нежних страна,

Стаде цика огња и челика

Изнад поља и изнад шљивика –

Поче борба испред Багрдана.

Попадао другар до другара

Преко стара, кишна Облогара,

Па витешки исплео се венац

И у њему цвет мирисан, мио,

Што лепотом младост зачинио,

Драги Мраса, љубљански Словенац.

Многи Србин мучан свет промену,

Многи војник паде Макензену

И кад беше при смирају дана

У одсјају пламенога часа,

Онда паде и Драгутин Мраса,

А на њему четрдесет рана.

Лепа селе из Љубљане беле,

Кад отровне растуре се стреле,

Ти се сети саломљена бора,

Поносита словеначка ђака

Нашег Мрасе, велика јунака,

Поздрави га преко својих гора.

Драгутин Мраса – Осамнаестогодишњи ђак, Драгутин Мраса, Словенац из Љубљане, рањен раније на Мачкову Камену, пао је у Шумадији оних тешких дана нашега слома, погођен са десет шрапнелских куглица. Сахрањен је код села Гладно и хумка му предате непријатељу с једним брзо израђеним крстићем и натписом:”Наш Мраса”. Иза њега су остале три сироте незбринуте сестре.

Милосав Јелић - "Србијански венац"