Влада Јовановић

Влада Јовановић

Да л’ се гора запалила млада

Ил гром бије врх црних склопова?

-Из страхотних рововских топова

Огањ сипа Јовановић Влада.

Линије су препали Бугари.

Ноћ и магла. Угнула се крила.

Влага студи. Сузи земља гнила.

Ал’ у оку нишанџија стари’

Победничко блиста уверење –

И кад јекне сјајних десет уста

Замру брда кршевита пуста

Чекајући страшно разорење;

А тад клецне страна у Чегана,

Стена Сива у страху се стреса,

Искида се планина од меса,

Прсне теме у Кајмакчалана,

Разбију се облаци од звука

И кршеви  разломе се крути,

Препуни се небо од јаука,

А низ косе беже суманути.

Рововима већ почиње клање –

Раде само ножеви и руке,

Где год бомбе тек зачујеш звуке,

Лелек, псовка, шкргут и рвање…

У топова ватра не престаје.

А са леђа и из спроводница

Увлачи се искривљена лица

Непријатељ. Гушање настаје.

И командир батеријски соко

У часу је тело без обличја

Од сто рана к’о  од сто одличја,

Једно цело још се види око;

Око цело рећи би нам хтело:

“Тако пада Јовановић Влада”.

Влада Јовановић – Командир рововске батерије, артиљеријски мајор Владимир Јовановић из околине Зајечара (33. кл. В. Академије) остао је до краја код својих топова при бугарском препаду 13. септембра 1916. Исечен је и онакажен да се једва могао познати. Зато смо после четири дана, кад је Кајмакчалан заузет, видели погибију  бугарску каква се никада није видела. Већим делом то су причинили Владини рововци.

Милосав Јелић - "Србијански венац"