Милош Костић

Милош Костић

У Милоша, покошена крина,

Младалачке груди разбијене,

Седеф скрио зене кадифене,

Прсло нежно срце од старина

У Милоша, у Петрова сина.

А кад јутрос Бистрицом низ стење

С Душанове тврђаве увеле

Сиђе сјајна поворка властеле

Мордоламе – злаћано прамење

Ситан бисер и драго камење.

И рече му:”Пролеће румено,

Угаснуло у првој ведрини

На Руднику високој планини,

Цар те зове у царство племено….”
Милош седе цару уз колено.

Милош Костић – Милош П. Костић, ђак техничар, из Призрена, пао на Руднику за време нашег другог великог противнапада 1914. Син народног првака из Призрена Петра Костића.

Милосав Јелић - "Србијански венац"