У зиму
Прозоре
ми зима ишарала мразом,
Стакленим
шипкама трошну стреху стару,
Покровац
од снега разастрла стазом,
Димњацима
мрклим устакла шубару.
Прозебли
се врапци испод стрехе гуре
Кљунићима
малим чешукајућ’ перје,
По
авлији деца, трчкарају, јуре,
Збијају
у груди снежано иверје.
И док
ми у пећи ватрица пуцкара
И, кроз
рупе, модре језичиће плази,
Ја све
гледам једнох хамалина стара
Суморан
и тужан где по снегу гази …
Мостарка
Српски
књижевни гласник, књига тринаеста
Нема коментара:
Постави коментар