Јов. Ј. Бабић - Тамо…

Тамо…

Николи Ристићу, поднареднику, питомцу

Војне Академије, палом у борби с Бугарима

Тамо где Вардар сад крваво тече

И плаче над гробом изгинуле браће,

Што падоше храбро бранећ’ земљу своју,

Пао си и ти једно лепо вече

Кô Србин, кô херој, у крваву боју….

Тамо твоја мајка вечно поглед слаће,

(Где леже хероји: јунак до јунака)

И твој добри отац, и сестре и друзи;

Нас ће тамо вући љубав силна, јака….

И кад цвеће вене и листају лузи;

Вечно ће се сећат’  тебе твоји друзи!...

… Свршиће се скоро ово грозно клање,

И на месту крви изнићи ће цвеће

И на месту борбе и помамне смрти

У новоме сјају зелениће врти, -

Ливаде са цвеће и са сочном травом,

Њиве посејане благородним класјем…

Али тебе више, више бити неће!...

Цвећем само биће окићена рака,

И у хоур чућеш ти, над твојом главом

Песму захвалности слободних сељака,

Васкрслога робља из таме и мрака!...

Ваљево, 14. јула 1913.   Јов. Ј. Бабић

“Балкански рат” бр. 26  1913.