Luko Zore
Srpska zora
Lice joj je česmin i ružica,
A koprena mirisna lubica,
Sa istoka krasno li nam rudi,
Srbadiju iza sanka budi;
L’jepa li je Srpska Zora
Ukraj divnog sińeg mora!
Ustaj
Srbe, vesela ti mati,
Zora
puca, ne treba te zvati,
Poleti
mi, soko si mi sivi,
Srpkińica
junaka odńivi,
Tebi
kliče Srpska Zora
Ukraj
divnog Sińeg mora!
Ustaj,
Srbe, nagledaj se čuda,
Složna ti je Srbadija svuda!
Uči,
radi i razumno štedi,
Te narode baš pametne sl’jedi,
Čarobna l’ je Srpska Zora
Ukraj Sińeg divnog mora!
Srbadijo,
hrabro rano rani,
Što je
srpsko to junački brani,
Kaži djeci što je dika prava,
U nauku da je srpska slava,
To te uči Srpska Zora
Ukraj krasnog Sińeg mora!
Ustaj Srbe, Zora tebe zove:
Po moru ti brze ladje plove.
Po kopnu ti vatrom kola huje,
Naukom se sve na sv’jetu snuje…
Vesela nam Srpska Zora
Ukraj našeg Sińeg mora!
U Dubrovniku, o Vlasićima 1903.
Luko Zore
Srdj br.4
1903.
Нема коментара:
Постави коментар