Манастир Драговић
Под Велебитом
Ту, под Велебитом, снага буја жива,
Код Новог Косова и Котара Равни’,
Гдје су Крупа, Крка, Драговић — све славни
Манастири српски. Ко три силна дива
Сваки од њих вјечност у камену снива,
Ал’ и увјек будни од времена давни’
Сваки чува благо што се овдје скрива:
Вјеру, глас гусала, наук православни.
Кад мјесец изрони из Јадранског Мора
Бљесну им крстови преко свију гора
Па сјај њихов брже и од муње стиже
Тамо гдје се тамјан древна Хиландара
И пјесма мрамора, Студеница стара,
И бол Грачанице у небеса диже.
Божидар Ковачевић
Нема коментара:
Постави коментар