Suza
Tvoje je okô ko sjena,
Neke daleke boli.
Rad’ koje se šutljiva mnoga
Suza
niz lice proli.
A ti ka
da sklapaš tiho,
Umorne
veđe tvoje.
I puštaš
mi glavu na lice,
Nudeć
mi usne svoje.
A vani
već magle guste
Gube se
zapadu svome.
-Ja s tvojom bi suzom plak’o
I plačuć’
umr’o s njome …
Vladimir
Šiffer – Zagreb
Srdj
br. 6 1907
Нема коментара:
Постави коментар