Раде
Неимар
Доста
већ снаге што само хајдуке и делије ствара,
Сит сам
већ и тог Марка што друмове царске оре,
И тих
мегданџија љутих што живе тек да се боре,
Превише
крв нам стазе земље и неба шара.
Света
ми дође сад рука Рада Неимара,
Што
куле и мостове зида и божје гради дворе,
Виле и
тајни дуси чудесно са њим зборе,
Он
тајним силама диже што и сам Демон обара.
Сва су
већ царства и славе прошлости нема и сива,
О
толкој борби и крви и саме песме већ ћуте –
Само
Радове градње стоје ко нетакнуте.
Смерни
неимар царски он Вечног неимар бива,
На небу
самом су његове куле подигнуте –
Тог
побратима вила цар анђела целива.
Светислав
Стефановић
”Српски
народ” бр. 1 1943.
Нема коментара:
Постави коментар