Миша Марковић - Con sordino

Con sordino

Хтео бих да нико никада не сазна,

Ни Ваше срце никада наслути,

Зашто је душа моја тако празна

Кад вече сиђе и месец зажути.

Хтео бих да нико, никада не чује,

Мелодију силну мојих осећања,

Као сенка мисли, тихо нека брује

Скривени у срцу акорди сећања.

Хтео бих да вечно моје срце ћути,

И скрије тајну створену у мени,

Нећу да ико ишта наслути.

Хтео бих да попут бесмртне сени

Чежња за Вама, моја љубав тајна,

Остане чиста, неумрла, трајна.

Београд, 1943.     Миша Марковић

“Коло”  Божић  1944.