Љума
Планине голе, сам кршни камен,
Врхов’ма својим небу достижу –
К’о
руком срезане каква мајстора
Једна до друге редом се нижу.
Никаква пута повољна човеку;
Већ стаза само једина вијуга
Крај Дрима хучна – који се својом
Страхотном јеком стенама руга.
Гробови, палих војника наших,
На обали поређани редом
Говоре какви ужаси беху –
Показујући то сликом бедном…
-Гробови палих: тек педаљ земље
Што нага тела јунака скрива;
Кроз танког слоја земље се пружа
Рука и зове брата му жива.
----------------------------------------
Планине голе, сам кршни камен,
По њима свуда душманска тела;
А хучни Дрим са својим током
Роморећ чита вечна опела.
10. јануара Призрен
потпоручник Радослав Глигоријевић,
водник 2 чете, 4. батаљона II. пешадиског
пука “Цар Лазар”
“Балкански рат” бр. 2 1913
Нема коментара:
Постави коментар