Борко Паштровић
Запјевка
виле Паштровке
За
храбро палим витезом †Борком Паштровићем
Кад Србија, мајка наша, - српски сине!
За слободу барјак диже, - барјактаре!
Ти се диже са Авале, - сив соколе!
На лагана крила твоја, - крило брате!
И прелеће као оро, - орле Борко!
Преко царства Душанова, - горски царе!
Про крвавих разбојишта, - крви моја!
Па јуначка сави крила, - крилатићу!
На обали српског мора, - морска вило!
И започе љуту борбу, - убојниче!
За лијепо српско име, - живјело ти!
За слободу српског рода, - славио те!
Слушала сам пушку твоју, - осветниче!
Како српско име брани, - мој браничу!
Гледала ти мушке руке, - снаго брате!
Како с браће синџир ломе, - брацка хвало!
Гледала сам сабљу твоју, - сабљо брате!
Кад ти блиста у десници, - десна руко!
Над главама царских паша, - мој витеже!
А у развој љутог боја, - љути змају!
Сину муња проклетница, - муња брате!
Са бедема тврдог Скадра, - Боже, пао!
Али муња не удари, - ох, до Бога!
Ни у камен ни у дрво, - кажи мени!
Већ у твоје мушко срце, - рано брате!
Ти јуначке очи склопи, - очњи виде!
И у црно мене зави, - туго брате!
Ко ће од сад чете водит, - четовођо!
Кроз клисуре и кроз горе, - војеводо!
Ко с вуцима друговати, - горски вуче!
Ко с мјесецем путовати, - мој мјесече!
Коме Босну ти остави, - змају брате!
И са њоме Херцег земљу, - мој соколе!
Што ће Сријем, Банат, Бачка, - сестре тужне!
Што питома Далмација, - земља дивна!
Што ће мила српскаБока, - сиротица!
Колијевка братства твога, - срце брате!
Што Хрватска окована, - сестра наша!
И лијепа Славонија, - славо брате!
Ал’ не брини, мирно спавај, - мој лабуде!
Украј твога српског мора, - чувамо те!
Бог ће послат’ Дан Велики, - чекамо га!
Загроктаће српске пушке, - брзометке!
Заблистаће оштре сабље – Марковаче!
А затутњат српски хати – четвртаци!
Кроз градове противника, тешко - њима!
Што је српско пропјеваће - Бог је с нама!
Што је туђе закукаће, - страх је с њима!
Амин, Боже и сви свеци - тако било!
Никац од Ровина
“Балкански рат” бр.
4 1913.
Нема коментара:
Постави коментар