На мјесецу
Сјај мјесече, ала сијаш јасно!
Љуби лане, ала љубиш красно!
Ал’ је срце моје пуно жара
Са искара из твојих њедара!
Та да удре студи и вијори
Да се смрзну у ваздух мосори;
Санте леда да све стегну круте
И све ћиће сподобију љуте:
Опет душо у то топло крило
Мени неби нигда зима било.
Филип Ј. Ковачевић
“Црногорка” број 4 1884
Нема коментара:
Постави коментар