Филип Ј. Ковачевић - Спасење

Спасење

(Гете)

Ао јада ! — превари ме нада

Мојом момом други преовлада! —

Моје срце на жалост окрену,

Те ја прегну’ на воду студену.

Тече вода покрај мене живо;

Ја тугујем — mнoгo ми је криво!

Од кривице у воду бих пао,

IIа макар се свијет ископао.

Кад од једном, али неко збори —

Окренем се и погледам гори,

Чујем грло, ма не видим ока:

„Чувај море! — вода јо дубока”! 

Те ја тамо — па да видиш среће! —

Стоји мома као мајско цв’јеће:

Жива, једра, а зову је: Като !..

„Ао Като, моје чисто злато!” —

„Смртних си ме избавила зјала,

Спасила ме — живот си ми дала;

Ал’ си опет мало учинила,

Када не би, душо, моја била!“ —

Застиди се, порумени малко;

Ја се сави’, пољубих је слатко,

Она мене ... и тако се згађе:

Ко смрт тражи — често живот нађе.

Филип Ј. Ковачевић 

“Црногорка”  број 40   1884