Никац од Ровина (Милутин Томић) - Пјесма за софром I

Пјесма за софром

Весео сам, души ми је

Ка’ да је у рају,

А нешто ме гope диже,

Ђе се зв’језде сјају. —

Ма ја рађе ту остајем

Међу вама свима

Украј пјесме радованке

И чашице вина.

Та свијет 'је тако лијеп!

Пуне су га груди!

А милије нигђе није

Ка’ на земљи туди. —

И чујте ме, браћо моја,

Истину вам рећу:

Док се пије, док сс пјева,

Ја са земље нe ћy.

Крај другова, пријатеља,

Крај веселе р’јечи,

Нек и пјесма пјесникова

Уз чашице звечи ; —

Нека бруји, нека хуји

Као морски вали:

Здраво, браћо! куцајмо се,

Кад смо се састали!

Живио нам прво онај,

Који живот дава! —

Наш Господар! — Њему првом

Иде част и слава;

Он нас чува од душмана,

Он нам добра штити:

У његово здравље ваља

И пјеват, и пити.

Другу браћо витезови,

Соколови сиви,

Нек свак пије својој моми,

Да му дуго живи!...

Пијте, браћо!, - и ја пијем

Ала се то слива!

Нек и моја мома живи! -

Соколица сива!

Пријатељу на реду је

Вазда чаша трећа;

Она њему за то иде

Што је трећа срећа. —

Живјели нам! — који с нама

Веселе се дању,

А велике нотње бриге

Чашама прогању! ...

Даље, браћо! пијмо! — пијмо! —

Што не бисмо пили? —

А нијесмо ни у здравље

Другова напили! —

Нек нам живе сви, који се

Као браћа друже, —

И када им срећа цвати,

И кад јади круже!

Боље, боље! — наоколо

Има и још људи,

А ја свима добра желим,

Као вама туди;

Нека живи цио свијет

У нади и срећи! -

То је оно, дружбо мила,

Што сам тио рећи.

Никац од Ровина (Милутин Томић)

“Црногорка” број 37   1884