Клетва Косова
На Балкану јаук, врева, невоља и јад,
Подиго се Србин-соко, слобода му над;
Подиг’о
се, слобода га света соколи,
Па је прег’о да тирана сатре, обори.
Гине душман, славно бије огњевити змај –
“На освету” последњи му вавек издисај.
И стење се издисају грозном одзове,
Ал ледено стење не зна да му занове.
А браћа му пир пирују у одсудни час,
Подвикују, да надвичу очајнички глас;
Но кроз глас очајни збори клетва векова;
“На вама ће, браћо, остат’ клетва косова!”
У Грацу 1875. Павао Ј. Марковић
Српска Зора
Нема коментара:
Постави коментар