Пред открићем
Косовског споменика
Ево једном
да с’ укаже Српству
Васколико
дело пуно сјаја,
Да кроз
обзор прошлости далеке
Сад видимо
шта нас вечно спаја:
Светли спомен
наших див-јунака,
-Луча, која
славу њихну зрачи,
Која ћ’
свуда треперити светлост,
Ни у вечност
да се не помрачи.
Дивна светлост
родољубна жара
Што обасја
нашем ходу путе,
Светом храму
јунаштва и славе.
Где су многе
душе уздигнуте.
У часима
овог светог чина
Српске душе
у прошлост полећу,
А трепере
звуци откуцаја
Срца, што
их српске мисли крећу ….
Дивна слика
јуначкога доба,
Којој сваки
мора да се диви,
Ал’ за коју
јунак грађу справља,
И у којој
само јунак живи.
Крушевац,
15. јуна 1904. Каја Гоџићева
Босанска
Вила бр. 12 1904.
Нема коментара:
Постави коментар