Марко се весели
Под шатором белим три већ пуна дана
Рујно пије вино Краљевићу Марко,
Служи њега млада крчмарица Јана,
Испод ока црна погледа га жарко.
Бокали се празне и златни кондири,
Ал’
што више пије, жеђ све јаче пали
Споља шарац верни давно жедан вири,
Бесно копа ногом, шатор да развали!
Ал
кад млада Јана, као горска вила,
Низ румена плећа спусти косу русу
И раскопча недра, мека као свила,
Он пун калпак просу и злата и сребра
И на груд је стиште, силно као Мусу,
Врисну крчмарица: три јој сломи ребра!
Душан Малушев
Књижевни Југ
Нема коментара:
Постави коментар