Павао Ј. Марковић - Под дубом

Под дубом

(по Кернеру)

Вече пада, смирио се данак,

Још последњи сија сунчев сјај;

А ја сео овде под твој ладак –

Срдашцу му лакши уздисај.

Старог доба ти си веран вршњак,

Но те јосте зелен краси мај;

Из старине млоге успомене

Запамтише гране ти силене.

Млого лепо, млого, што би дивно,

У времену угину нам већ;

Ал теби ће сунце милостивно

Млого пута поздрав с јутра рећ’.

Узаман ти прети време кивно,

Ти му јоште не хтеде подлећ’.

Кроз гране ти к’о  да с’  пркос ори,

Што то време не мож’  да обори.

Издрж’ о  си већ времена млога,

Зеленило вазда ти је крас,

А хаџија гредећ’  молит’  Бога

Још ни један не обиђе вас.

Кад ти јесен скине лишћа тога,

пролетњи те опет теши час;

Јер зеленим лишћем те одене

Опет твоје те гране милене.

Горди дубе, постојани стубе,

Верна ти је слика српски над;

Памтиш доста, а сведок си био,

да ј’  Србина тишт’ о  млоги јад,

Па и ти се мораш радовати,

Што се Србин подигао сад;

Знам да ће ти боље још да годи,

Када Србин буде у слободи!

У Сасама, 1875.

Павао Ј. Марковић

“ Српска Зора”  1876.

Павао Ј. Марковић - Клетва Косова

Клетва Косова

На Балкану јаук, врева, невоља и јад,

Подиго се Србин-соко, слобода му над;

Подиг’о  се, слобода га света соколи,

Па је прег’о   да тирана сатре, обори.

Гине душман, славно бије огњевити змај –

“На освету” последњи му вавек издисај.

И стење се издисају грозном одзове,

Ал ледено стење не зна да му занове.

А браћа му пир пирују у одсудни час,

Подвикују, да надвичу очајнички глас;

Но кроз глас очајни збори клетва векова;

“На вама ће, браћо, остат’ клетва косова!”

У Грацу 1875.   Павао Ј. Марковић

Српска Зора