Док тиња светлост светиљке уљане
Са ниског свода грађена у луку,
Старински мајстор у дубоком муку
Проводи ноћи трудне и бесане.
Цела је соба у покршу, пуна.
Шестари, пера, књиге на све стране
И хартије су многе разбуцане
Са цртежима и мноштвом рачуна.
И док се вани расула најезда
Најезда ситних светлуцавих звезда,
Дотле у дивној машти уметника
Са свом лепотом, у свечаном сјају,
Моћно се дижу, дижу и рађају,
Мраморне цркве високих звоника.
Милош Видаковић
Књижевни Југ
Нема коментара:
Постави коментар