Столетна старост леди га и кочи
Инока седа немог Хиландара,
Који је много причестио цара
И воштане им заклопио очи.
У његовом се наслагала уму
Васцела мудрост минулих времена
Од тешких дана до радосних мена
Кад слава кликта у победном шуму.
Он беше чувар књига староставних
Па зато кад би, заборавив давни
Закон, међ племством кавге се расплеле.
Сви би да своје не огреше душе
По њега слали огњене чауше
И слушали би како књиге веле.
Милош Видаковић
Књижевни Југ
Нема коментара:
Постави коментар