Дичном
предсједнику
друштва
"Горски Вијенац"
војводи
Илији Пламенцу
Кад требаше
крвљу принијети жртве
Ка олтару
Српства и српске слободе;
Кад требаше
снаге и мишица храбри’,
Да с’
арсланом силним тешку борбу воде —
У редове
прве Црногорских лава
Дизао си
руку на спрам турске силе,
А свијетла
ћорда, спрам сунчаним сјајем,
Блистала ти
као суза српске виле...
А данаске...
Ето, промјену се врјеме!... —
Мјесто
бритких ћорда сад духови л’јећу.
Започе се
борба културнога рада, —
И народи
махом у ту борбу крећу...
........Па и
сада ти си међ првима борац —
— Саплео си
„Вјенац“ Црногорском стјењу
И уждио
„Лучу“ да обасја путе
Ка побједи
новој: знању и умјењу!...
За то прими
хвалу, хвалу рода свога,
Хвалу пјесме
младе из крајишки’ гора,
Па и од сад
буди Црној Гори дика, —
И народу
твоме заблистаће зора!...
Бос.
Петровац, Богдан Крајишник
“Луча” 1898
Нема коментара:
Постави коментар