Радомир Кривокапић Орлински - Лептир и пламен

Лептир и пламен

Пун љубави лептир мали,

Летио је у сред мрака,

Љубави га носе вали,

Што их пољуб смрти така’.

Тамо — амо свуда лута —

Снива љубав, а не пази,

Да га мрежа гдје не спута,

Разапета свуд по стази.

Тражи свјетлост — пламен бл’једи,

Зраци врући да га спале,

Јер му поноћ крила леди

И љубавне гуши вале...

Док с указа из тог мрака

Свјетлост бл’једа — предзнак смрти,

Затрепташе крила лака

Око плама он се врти.

Час круг прави понајбржи,

Час се губи — па се врне,

Пламен св’јеће крила пржи —

Ал’ не оће да отпрне.

Скочи у сред сјаја њена.

Св’јећа плану... он умира ...

У пламену оста сјена —

То је пеп’о од лептира.

Да сам и ја лептир луди,

Ти, Зелидо, пламен св’јеће!

Да изгорим на на те груди —

Ах! не тражим друге среће!

Цетиње         Радомир Кривокапић Орлински

“Луча” 1898