Алија Аџи-Јусуфовић - Српске народне женске пјесме

Српске народне женске пјесме

I.

Годинице, моја незгодице,

Вазда ли ме у незгоди нађе:

Каква лањска, таква ономлањска,

А садашња ни лијека нема;

Већ, кад дошла, више ме ненашла,

Но удату или укопату.

II.

Што је граја за горама?!

Ал’ је свадба, ил’ крштење?

Или драга драгог кара? —

Нит’ је свадба, нит’ крштење,

Него драга драгог кара,

Драга драгом говораше:

Што си био у чаршију?

Да купујем ибришима. —

Ибришим је коса моја;

Што ти хоће пијавице? —

Пијавице вјеђе моје;

Што ти хоће лист артије? —

Лист артије лице моје;

Што ти хоће зреле дуње? —

Зреле дуње дојке моје —

Што је моје — то је твоје.

III.

Што лијепа Џелил-бегу кула,

Још је љепша Џелил-бегу љуба;

Ал’ је њојзи залудна љепота:

Не љуби је бего Џелил бего,

Већ он љуби удовицу младу.

Моли јој се Џелибеговица:

„Остави ми Џелил-бега мога,

Даћу теби по руха мојега,

Полу руха а полу бисера?

Луда ли си, Џелил-беговица!

Не бих ти га оставила млада,

Да ми дадеш три царева града:

Твоје рухо огањ изгорио,

А твој бисер патке позобале —

Радија сам с’ бегом вечерати,

Но везиром над Босном постати!”

Кад то чула Џелил беговица-,

Мртва паде на мермер авлију,—

Мртву су јед дома однијели....

Из збирке Алије Аџи-Јусуфовића

“Луча” 1898.