Богдан Милановић-Крајишник - У ноћи

У ноћи

Кад се спусти нојца и звјездице сјајне

Затрепећу широм изнад васионе,

И Бог Морфеј тихо у нечујном лету

Успављива душа безброј милионе —

У мирисној башти, на криоцу твоме

Ја одбацим тугу, што ми срце пара;

Заборавим терет животнијех вала,

А душа ми пјесме божанствене ствара ...

И у мору миља, пољубаца свети,

Преда мном се олтар тајанствени диже,

Из кога ће душа, жегућ’ кандиоца,

Божанствене химне да ти вјечно ниже.

Бос. Петровац       Богдан—Крајишник

“Луча” 1898.