Оаза
Мој је живот
сличан степи,
Коју зраци
врели пеку —
Гдје не ниче
цвијет љепи,
Да окити
црну секу...
Ту пијесак
смрти др’јема,
Ког бар
Самум крилом буди, —
А мој живот
никог нема —
Да ми пирне
пусте груди...!
Само с неба
жића б’једна
У поноћ ми
зв’језда бљеска —
Сузе за њом
пије жедна
Оаза ми из
пијеска...
На нек ноге
трње газе —
Љубав мени
вида ране,
Кад капљама
из оазе
Попрска их
моје лане...!
Грахово Радомир Кривокапић Орлински
“Луча” 1898.
"Луча" 1898
Нема коментара:
Постави коментар