Авалски
епитаф
“Овде лежи Србин, понос рода свог,
коме име не зна нико осим Бог!
Овде лежн Србин, чедо српске мајке,
што је дом бранило па пало од хајке!”
Још никад Авалом није прошо неко
да се не прекрсти и да није клеко,
чим угледа спомен изнад рујног хума
где глас вечно пева Србијиних шума.
Безброј хумки лежи грудом Србиновом
на гробишту старом и на гробљу новом,
јер сва српска земља огромна је рака
где херојске кости скрива стопа свака.
Зато на тај бусен што незнанца узе
безброј српских мајки кануле су сузе,
и над мрвом земље где тај Србин снива
безброј српских сеја молитва се слива.
јер ту лежи Србин, симбол рода свог,
коме име не зна нико осим Бог.
За све пале које Српкиња задоји
овај вечни спомен на Авали стоји,
Д. Драгутиновић
Гласник Српског историско-културног друштва “Његош’’
Нема коментара:
Постави коментар