Димитрије М. Јефтовић-Полимац - Наша земља

Наша земља

Сто пута сам тебе сањ’о

Док ме црни дани крише,

У залуд те тражих свуда,

Не нађох те нигде више,

Где ме мами и рај сами

И где свака биљка цвета, -

Али тебе нигде нема,

Лепа наша земљо света!

Сто пута сам мору приш’о,

И на пусте био жале, -

Ту за мене никад дражи

К’о  кад слушам Дрине вале.

Пређох горе, сиње море,

И бескрајна поља равна, -

Али тебе нигде нема, -

Лепа наша земљо славна!

Сто пута сам Олимп глед’о,

Што сву Грчку чаром срећи:

Од њега је Шара лепша,

А Дурмитор много већи.

Свуд сам иш’о, свет обиш’о

И где вечно лимун цвета, -

Али тебе нигде нема,

Лепа наша земљо света!

Сто пута сам жељан ост’о

Кроз планину птичје песме:

Нигде звука ни цвркута

Као да се чути не сме!

Прођох цвећа премалећа,

Кад свуд мире поља равна,

Али тебе нигде нема,

Лепа наша земљо славна!

“На рекама Маћедонским”

Д. М. Јефтовић-Полимац

Војиште

Племенитим Кћерима Албиона

Ове строфе посвећује изгнаника душа бона,

Вама, добре, племените кћери славног Албиона,

Што вас свуда на бојишту слави српски ратник стари.

И вазда Вам на великом милосрђу благодари.

Војиште.                                                     Писац.