понедељак, 27. јул 2015.

Горски - Српско име

Српско име

Српско име, лепо име
Не, што тако громко звони,
Већ  је лепо, што са њиме
Поносе се милијони …

Српско име, лепо име,
Знаш када ти бабо каже :
Чувај сине име славно
Српска дужност то налаже.

Српско име, лепо име ….
И гуслар му славу гуди,
Још је лепше, кад нам сеја
Тепа: брате, Србин буди!

Српско име, лепо име,
Знаш како ти млада душа,
О прошлости српског рода,
Приповетку радо слуша.

Српско име, славно име,
Та то знаде и свет цео,
Сваки онај љуто греши,
Ко б’  га друкче звати хтео.

Нештин  1899.      Горски


Босанска Вила  бр. 15-16    1900.







недеља, 26. јул 2015.

Бранко Малаћ - У Клостеру

У Клостеру

Пред олтаром мајке Бож’је
Глед’о  сам те како клечиш,
И видио молитвама,
Да се тешиш, да се лечиш.

А скрштеним ручицама
Гледала си мајку смерно,
Отворила душу пред њом,
Љубила јој слику верно.

У храму ми двоје бесмо
-Божанствени мир јê влад’о –
Ти си мајци молила се
А ја сам те гледо радо.

Задрхта ми срце младо
Ко плам оне воштанице,
-Што блеђани зрак расипље –
Кад уздахнеш нехотице.

Већ сам хтео да ти приђем
И пред сликом што там’  виси
Закунем се: да те љубим,
Ал сетих се: Српче ниси.                                   

Пешта, 1900. II./26    Бранко Малаћ

Босанска Вила бр. 15-16   1900








субота, 25. јул 2015.

М. Кајмачић - На дан смрти славног српског војводе Пека Павловића


На дан смрти славног српског војводе
Пека Павловића

Грмљавину од топова, звеку јатагана,
Уздисаје деце своје од убојних рана
Слушао је Ловћен стари хиљадама пута,
А нико га још не виде тужна, забринута.
Увек беше ведра лица, јуначка погледа,
За уздахе није знала та старина седа.
А кад јутрос тужне гласе чу с Цетиња равна,
Мислима се старац баци у времена давна,
Па се сети четовања горскијех хајдука,
Па се сети Грујичића, Мандушића Вука,
И осталих, ките своје храбријех синова
Миљанова и Павлова вође соколова….
Ал’  ту јунак сад не може јаду да одоли,
Већ уздахну Ловћен стари, горке сузе проли.


Крајина 1903.      М. Кајмачић





среда, 22. јул 2015.

Вид В. Вукасовић - Пјеснику Алекси



Пјеснику Алекси

Ево сам се подмладио, брате,
Јербо пјесник никада не стара;
Сад му цв’јеће а сад трње цвате,
Пјесник ти је без варке и квара.

Он поштено срдашце отвара,
Па нека га све невоље прате,
Нити лаже, нити се удвара,
Јер на св’јету нема праве плате….

Мој Алекса, рђаво је доба,
Све је чемер, ненавист и злоба,
Само пјесма, потиштена, пуста,
Јесте усклик из божијех уста,
Она слави јадника и роба,
Подиже га и мртва из гроба!

На Илиџи, мјесеца јула 1902.

Вид В. Вукасовић


Босанска Вила бр.  14-15   1902








уторак, 21. јул 2015.

Шаћирбег Карабеговић – Хасанбегов - Одјек с Требевића

Одјек с Требевића

Са Авале кличе вила
Побратиму Требевићу:
Каква срећа – па у јесен
Прољетни нам дани свићу?...

“Што си тако руменијем
Ружама се окитио,
Плаветнијем љубицама
-Б’јелом лалом замирио!...

На све стране када вене,
Ти си млађан пролистао;
На какве ли успомене
Срећан си се заблистао?...

Што те трза иза санка
Из заноса што те буди?
Ваљда чујеш поклич бојни
Ил’ гуслара како гуди?...

О, што тако раздрагано
Мали булбул пјесму кличе,
Одаклен ти ново сунце,
Нови данак срећом свиће?...

Јек се зачу с Требевића
Стресоше се плаве горе;
Затресе се Херцег-Босна,
И Јадранско сиње море.

А на врху кршног ст’јења
Босанкиња вила стаде,
Па запјева слатким гласом
И одговор сеји даде:

“Посестримо, вило б’јела
Са Авале кршне, драге!
Прими поздрав Босанкиње
И молитве душе – благе!...

Са Авале, твога стана
Сунце нас је обасјало;
Те по моме Требевићу
Излистало – процвјетало!...

А са грана процвјеталих
Булбул рајске пјесме вија,
Па ми с’ чини од те пјесме
Цио Балкан да се њија.

Мирис тога дивног цв’јећа
Сваком брату груди пуни;
Јер под твојим гордим станком
Краљ се Петар круном круни!...

Модрича (Босна)  1904.  

Шаћирбег Карабеговић – Хасанбегов


Босанска Вила бр. 23-24  1904









понедељак, 20. јул 2015.

Српска народна пјесма - Свака стаза жали по јунака

Свака стаза жали по јунака
Српска народна пјесма

Мили Боже на свему ти хвала,
Свака стаза жали по јунака:
Бања Лука бега Алибега,
Доња Кула Рељића Јована,
Горња Кула Шарића Стојана,
А Врбања Косанчић Ивана.
Јадна Дрина многога војника.
Сава вода Остоју Кормана,
Равно Л’јевче Џепиновић Сима,
Деветина Гугун харамбашу,
А Смољана Тубицу Илију.
Б’јело Л’јевно Кујунџију Луку,
А Расоје Џуруџију Симу,
Који хода по јелову кланцу
Дочекује Турке кесеџије.
А Козара Хаџију Јована,
Црвљивица уначког кадију,
Унац-вода Луку Секулића,
А Крново Џепиновић Пану,
Петричевац Јована Чобана,
Под-Ивањска Шокца Маријана.
Старетина Саву Сарајлију,
Дуго-поље Смачун буљубашу.
Дуго-доци Њемицу дјевојку
Док бијаше, добра ти бијаше,
Куд год хода, добра коња вода,
У дв’је руке два наџака носа,
Кога сретне, наџаком га дерне.
Дабар жали Капу Дабранина,
Стари Мајдан свога капетана,
А Кнез-поље Вукосава ђака.
Костајница Јову Харамбашу,
А Градина Раића Стевана.
Манастири Дињу калуђера,
Сва Мелина Бановића Вука,
А Кмечани Шушића Стојана.
А Обровац Димшића Јована.
Тимар жали Тимарскога кнеза,
Браганица Саву Бешиновца.
А Тромошња Тому харамбашу,
Дундариште Микаћа Остоју,
А Козица Странпута Милана,
А Креићи Николу Тараша,
А Тукови Бјелановиц Ђурђа,
А Кременац Лаку калајџију
И његова слугу Илибашу.
Варцар жали Јову мутафџију,
А Илиџа Вујановић Мила.
А Лужани Петраша Лужанца,
А Кијево Пузигаћу Перу.
Трубар жали Груборовић Блажу,
А Парево паревскога оре,
А Камичак Шећеревог Мује,
А Врпоље Кулинова Беге,
А Подови Микаћа Јована,
А Пољани старога Стојана,
А Долови Обрадовић Божу.
Равне Пећи Дамјана Тимарца,
Сокошница Благојевог Милу.
Све Црљени Митровића Васу,
А Напоље Остојића Ђуру.
А Кљајићи Томишића Божу,
А Мразово неимара Вују.
А Ваганац Адама Лончара,
А Бањица Салака Стојана,
А Локвари попа Симеуна,
Стрихичићи Божу Лазичића,
А Лусићи Азарића Мију,
А Павићи Срдића Гаврана,
А Татићи Ђорђана ујака.
Вучај вода Мајкића Цвијана,
Равни Азић старог Залавару,
Аве Бекије Аљетића аџу,
А Вињуси Шудланова Вука,
А Зеленци Вуковог Гњатију.
Кола зале Чутурића Јову,
Сва Јагара Вуксана хајдука.
Гламоч жали Дели-Радојицу.
Све Посавље Томића Мијата,
Сва Клисура Остоју Сукару,
Кључки кланац Петриу Срдића,
А Оџаци малог Смиљанића,
Што га јачег на далеко нема.
Сред’це  жале бега Бећир-бега,
Њежа вода Миле Чоранића,
А Крувари Кавурин Илију.
Гламочица Лукача Стојана,
А Бистрица Пантелић хајдука.
А Горани Гогића Спасоју.
Крупа жали Видовића Јову,
А Томина Митра Бубуљева,
А Ратково Бркаила кнеза,
А Грахово кнеза Трнинића.
Граб планина Лукача Ковача,
А Јелица Зечевића деде.
Мрамор камен двају Мирковића.
Светигора Јаића трговца,
Коларица Пантелића Тешу,
А Јагода Глигу Шучурова,
А Клавице Ђуђе Бајанића,
Тријебово Николе Жупића,
А Шеовци Јовице Реказа.
Добрац жали Николе Перуша.
Подрашница Хусе Херцеговца.
Густовара Лазара Галића,
А Челебић Петра Раметића.
А Пеуље Боже Малбосића,
И Удбина удбинскога Павла.
Црни луже Јована Чорбара,
А Грковци Филипа Тркуље,
И Црни врх Јована Калабе
И његова друга Маријана.
Јавор-коса Јована Бошњака,
Виторога Јована Чегара.
Убовици Лакића Јована
Стекеровци Мишића Стевана,
Баришићи Томе Баришића,
А Пољице Петраша Јелића,
А Тичево Пере Вишекруне.
Шљивно жали Миће Тр’јебовца.
Бочац жали Мује Траванчића,
Оровљани Лазара Баића.
А Мотике Боснића Васиља.
Ко запамти, весела му мајка.

Варцар, 8. октобра 1900.

Богољуб Ј. Глишић, српски уцитељ


Босанска Вила бр. 20 1900