Д. Рајковић - Вули Лазаревић у спомен

+ Вули Лазаревић у спомен

1914-1994

Ти си кренула с Дражом трагичне четрес прве

На сатанине слуге и аветне им чете,

Што до данашњег дана наставише да мрве

Нашу невољну груду и задужбине свете.

На зов савести чедне к'о млада Равногорка

Са утехом си стигла у судбоносне дане

Да нас к'о нежна сестра, у невремена горка,

Пред потерама кријеш и да нам видаш ране.

Млели те ратни жрвњи - очај, беда и јади –

Па Босанска Голгота кланцима недосежним,

Суочила си чуму и пегавца и глади

У бунилима врелим по наметима снежним.

Познала си горчину и савезничких жица

Са групом рањеника, уз подсмех полусвета,

Да би срушених снова постала избеглица

Из некад добре земље којом сад пелен цвета.

На трновитој стази идејног емигранта

И поред свега што се на твоју главу свали,

Светлела си међ’ нама чистотом дијаманта

К ’о дивно људско биће - које невоља кали.

Ти си кренула ноћас из свог телесног стана

Несуштаственом крају преко Господњег прага;

За тобом одисеја човештвом изаткана,

Пред тобом тихе воде цветног архипелага.

Овоземаљске сфере смрт је само почетак

Којим се завршава твоја животна драма,

Али и тријумф духа и заносни дочетак

Вечног живота с Оцем на рајским обалама.

У безвремном свету звезданих перивоја

Већ гори звезда нова, неугасивог плама;

И ми што смо те знали - већ знамо да је твоја:

To нас утехом бодриш у новим невољама.

Октобар 30. 1994.       Д. Рајковић