Томо П. Ораовац - Пред ликом црногорског Митрополита Иларијона

 

 

Пред ликом црногорског Митрополита

Иларијона

 

Било перо у оногај, руци,
Што помамно размеће се њиме, 

Као тигар са невином жртвом.
Ил у оног', коме огањ правде
Плам поштења по грудим' протире.
Ил' у оног, што се за то род
Подлим дјелом да подлацим' сужи.
Ил' у оног' што т' за то не љуб
Што си узор части и поштења
Мора казат истину признати
Да си онај што мријети неће.

Добра дјела никад не умиру,
Добра дјела народ награђује;
Проносећи име благословом.
А зар има и једне душе?
Ма и једном да те оком виђе
Благословом да т' име не прати?
Из уста си од свог залогаја,
Одвајао те брисао сузе,
Пострадалог мученог народа.
Зар је мало оних који но су
Обвезани теби за увијек ?
Јер кроз тебе задобише пиће
Што подиже чојка над човјеком.
 
Бог правице нека те поживи,
Док не видиш Српство свеколико
Ђе у братској слози коло води. 
 
Е за то се од твог српског срца
Вазда дижу пут неба молитве,
Из олтара православне цркве!
Овај поздрав прими од онога
Који ником и никад није, 
Без заслуга шиљао поздрава,
Нит ће шиљат док не пође душа
Да о жићу рачун Богу даје.

  Цетиње 20 Септембра 1881 г