Е ..........
О знадеш ли срце моје
Да си много згријешило;
Кад ти лани мртво бјеше
Ка у гробу да си било.
Не
знаваше суд изрећи
Оном дивном бајном створу,
Дошло ми те извадити
Лански мртви мој укору.
Тек сад
чујем да за онај
Најљункији цвијет бијеш
Кога лани не могаше.
У пјесмици да обвијеш.
Ја
осјећам да у теби
Пјесмицах је бујно врело;
Пјевај, пјевај срце моје
Тек си пјеват започело.
Грехота је
да у теби
Без одјека пјесме стоје
Не плаши се него пјевај
Оном цвјету срце моје
Срце моје
слуга твој сам,
А ти пјесме редом броји;
Прва ријеч што ти рече
Ми нијесмо више своји.
Да овога часа ја сам
Покретало твоје жеље;
А сад су ме оном цвјету
Рајске виле однијеле.
Облијећем око њега,
Као лептир тамо амо;
Ти се љути или пјевај
Њега једног љубим само.
Котор 1879 год.
Нема коментара:
Постави коментар