Молитва
Кад се
сјетим старе славе
И слободе
наше свете,
Тужан станем
и уздахнем
И сузе ми
тад полете.
У тој тузи у
том часу
Дигнем
српском небу главу,
Па се молим
Свевишњему
Да поврати
српску славу:
“О преблаги
добри Оче!
Ти погледај
синке своје,
Српски народ
благослови
Да славимо
име Твоје;
Подај Србу
љубав, слогу,
Неслогу му
сруши клету,
Да већ
једном зора сване
Па да славе
вјенац сплету.
Пет вјекова
то је доста
Од кад тужни
Србин пати,
О подај му
снаге, моћи
Стару славу
да поврати!”
У Невесињу,
1897. Мирко П. Поповић
“Голуб” бр.
19 1897.
Нема коментара:
Постави коментар