уторак, 17. април 2018.

Исаије Митровић - Старом српском мачу






Старом српском мачу

У коре је давна лег’о
Затупљен му стоји рез,
Кад је душман земљу грео
Од крви му блист’о  вез.

Давна га је седи деда
Обесио о црн клин,
Од брата га прим’о  братац
А од оца сретан син.

Кад би мог’о  говорити
Прич’о би нам млогу коб,
Победник је свукуд био
Али никад  ниски роб.

Памтио је млоге муке
Млогој “рђи” био крај,
А уз звекет његов звонки
Орило се свукуд:”хај!”

Ко споменик прошлих дана
Сад краси мрачан кут,
Као сенка љутих рана…
Ко осветник …  гранит крут…

У коре је давна лег’о
Затупљен му стоји рез,
Кад је злотвор земљу грео
Од крви му блисто вез…

Пакрац                 Исаије Митровић


“Голуб” бр. 19  1905.












Нема коментара:

Постави коментар