Велимир Дабановић - Домовини

Домовини

Домовино мајко моја мила,

Домовино рају жића мога,

Слатко ми је међу твојим крилма!

Тебе прво волим посл’је Бога.

Па како те и вољео не би,

Када душа дише само за те!

Када срце само куца к’ теби,

Жеља, мис’о кад ме теби прате!

Хитам, хитам поздравит’ те радо

С’ овим мојим првим редовима,

Јер ти си ми овог свјета благо,

Са поносним твојим висовима.

Свак на овом свијету који знаде,

И сјећа се твоје силне бајне,

Урезано у срцу имаде

Алем камен твоје круне сјајне.

-Гдје је вријеме што је негда било?

Одавно је прохујало веће,

Нама диван спомен оставило:

Спомен славе који мријет’ не ће.

Твоје стијене прађедови мили

Бранили су као љути лави,

И за те су своју крвцу лили,

Све у прилог твојој већој слави.

За крст часни и слободу свету

Ма да мали они бјеху бројем,

Безбројноме душманину клету

Показаше ријез сабље своје.

Овде, онде, куд оком погледим,

Овде, онде, свуд су раке њине,

Мјеста света свуд су куд загледим,

Њих обалом пуши море сиње.

Свуд слобода златна шири крила,

Кроз поноре од твојије’ груди.

Домовино мајко моја мила,

Домовино, здраво, здраво буди!

Бар (Црна Гора)     Велимир Дабановић

“Голуб” бр. 1  1910.