Србин сам
Ко ми рече
да сам Турчин,
Судио му за
то Бог!
Зар не знаде
да сам Србин,
Српски борац
рода свог!!
Од вајкада
па до данас,
Српски
зборим, српски творим
И за српско
своје име,
Србождером
ја се борим;
А и вјеру
своју љубим,
Што је оци
мене даше.
А љубићу још
и више
Све светиње
српске наше.
Да је било
среће таке,
Као данас
што је има,
Не би никад
раздор био,
Међу српским
синовима.
Зар због
вјере да се гложим,
С браћом
својом, друге вјере?
Не ћу! свађа
с браћом пропаст нам је,
А душману
корист то је.
Нека чују!
нека знаду, душмани!
Да сам
српски прави дјетић
Ко чаробни
ружин цвјетић,
И још вјеран
братац Срба православних.
Вјеран синак
прађедова славних!
Сански-Мост,
1898,
Мехмед
Пиљаревић Афиз
“Голуб” бр.
11 и 12 1898.
Нема коментара:
Постави коментар