Н. Т. Кашиковић - Босна

Босна

Има једна земља мала

Пуна сваког миља,

Свака срећа у њој цвала

Бог је благосиља.

Малена је, али славна

Име јој је Босна,

Ни једна јој није равна

Зове се поносна.

Слава јој се од давнина

По свијету вије,

Чувена је од старине

И сада и прије.

У њој живи једно племе

Један језик влада,

Једна мис’о, једно бреме

Једна нам је нада.

Једно племе, а три вјере

Два су крста разна,

По томе нас сада мјере

Ал’ им нада празна.

Три су вјере, али крвца,

Она све нас веже,

И братинска наша срца

Све у једно стеже.

Сви пјевамо српске тиће

Милоша и Марка,

Знамо славне Немањиће

Земљица им лака!

Знамо, знамо све што ваља

И Кулина бана,

Славног Твртка, првог краља

Потоњег Стевана.

Знамо, знамо оне дане

Славе наше старе,

Знамо краље овјенчане

Српске осветаре.

Знамо кад је српска слава

До неба се вила,

Босна цвала, браћа права

Једне вјере била.

Знамо, знамо, срећни дани

Слоге и слободе,

У срце нам урезани

И сад души годе.

Знамо, знамо – и сада се

О том пјесме множе,

Србин чека и нада се

Саслушај га Боже!

Сарајево, у казненом затвору.

Н. Т. Кашиковић

“Голуб” бр.14    1900.