понедељак, 08. јануар 2018.

Мило Јововић - Ђачка благодарност





Ђачка благодарност
(на дан св. Саве).

Усхићено срце моје
У радосном пламти жару,
По коме бих мор’о  бити
Благодаран на том дару?

Зар Косовским јунацима,
Што падоше за род мили?
То признајем, харан сам им
Јер су Српство цијенили.

Нема на св’јет српске душе,
Њино име да не части;
Јер се роду посветише
Не жалећи жртвом пасти.

Доста ми је кад споменем
Цар Лазара, - љуте лаве –
Обилића, Југовића,
Што се широм Српства славе.

Они су нам огледало,
Они повјест у народу;
Они примјер како ваља
Послужити милом роду.

Када се њих сјетим само,
У заносу и љубави
Усколеба срце моје,
Да их вјешто штује, слави.

Поред ових див-јунака,
Косовскијех мученика,
На хиљаде Српство броји
Што су роду сјај и дика.

Усхићено срце моје,
У радосном пламти жари,
Па коме бих мор’о  бити
Благодаран на том дару?

Опетујем, ада како!
Овим славним јунацима;
Јер док сија сунце жарко,
Клањаће се Српство њима.

Али данас из све душе,
Кличем: слава! светом Сави,
Јер он школе заоснова
И просвете темељ стави.

Слава дакле Немањићу!
Ц’јелим Српством нек се хори;
Слава светом добротвору,
Кој’ просвету нама створи.

Бар, (Црна Гора)  1900.   М. Јововић


“Голуб” бр.5    1901.











Нема коментара:

Постави коментар