Мило Јововић - Лажно пастирче

Мило Јововић

Лажно пастирче

(Из приче)

Ко једанпут слаже, други пут му се

не верује и кад истину каже.   Н. П.

Пошљедице лоше бивају од лажи,

Ето један примјер навести ћу сада,

Па нека вам децо опоменом важи:

У гори је пастир био код свог стада.

А под самом гором тежаци радили,

Па на једном чују уплашено дете,

Као плачућ’ зове, да би добри били

У обрану стада да му брже слете.

“Помагај, помагај вук ми овце коље!”

Пролама се усклик немирног пастира.

Хитају тежаци, све што могу боље,

Да изгоне вука што у стадо дира.

Кад стигоше тамо, стадо мирно пасе,

А лукави дечко грохотом се смије.

Уморни људи враћају се на се

Преварени бјеху – вука било није.

Није прошло много, тежаци су исти

Једно јутро рано косили у поље,

Ал’ сад више н’јесу били тако листи,*)

Да прискоче тамо, где вук овце коље.

Узалуд пастири, иза свега гласа,

У помоћи виче, преклиње и зове,

Ни од кога нема помоћи ни спаса,

Сваки мисли да су опет лажи нове.

Вук пограби овцу, па оде у страну;

Пошљедица лажи све је томе крива.

Презирите децо, увјек ону ману,

Чувајте се од ње, к’о од грома жива.

Бар                        Мило Јововић

*) Листи: брзи.

“Голуб” бр. 7    1904.