Црногорцу
Јуначки
сине, јуначког соја,
Увијек си
био и бићеш вазда,
Ни од ког се
до сад нијеси боја’
На свом
огњишту био си газда.
Зато и
Бранко царем те зове,
Јер не знаш
што су ропске окове.
Безбројне,
силне душманске чете
Сртаху да те
малог униште,
Ал’ твоје
бојно копље их срете
И одби да ти
мило огњиште
Остане легло
слободних змаја,
Који не трпи
ропскога ваја.
Јуначки
сине, јуначког соја,
Да ли те има
у св’јету равна
Да л’ има игђе
таког хероја,
Којега
повјест помиње славна?
Ти голим
мачем вазда и свуда
У твоје горе
ствара’ си чуда.
Дичи се,
дичи јуначе врли!
Поносан буди
на своме прагу;
Чувај га,
брани и вјечно грли,
Покажи
свагда поносном врагу,
Да се не
плашиш бијесна грома,
Јер цар си
мали својега дома.
Бар Мило Јововић
“Голуб” бр.
3 1903.
Нема коментара:
Постави коментар