Пријатељство
Пријатеља
много имаш
Сви те воле,
сви те штују,
Сви те хвале
и да речем –
У сјајне те
зв’језде кују.
То је дивно
и честито,
То је нешто
одвећ л’јепо;
Ал’ се
плашим да то може
Пријатељство
бити сл’јепо.
Пријатеља
много имаш ,
Па баш да си
сретан тако,
Да имадеш
једног правог
Да т’ утјеши
кад би плак’о.
Тај би сами
доста био,
У невољи да
т’ прискочи
И да одма
својим дјелом
Пријатељство
посвједочи.
Ал’ на
против, пријатеља
Правних,
вјерни’ слабо има,
Из искуства
свакодневног
Познато је
ово свима.
Док си добро
и док имаш,
Пријатеља на
све стране,
А панеш ли у
невољу,
Сви ти нађу
какве мане.
Сви се клоне
к’о од куге,
И не желе да
те стрету,
Остао си
опет самац,
Пријатеља
немаш чету.
Бар Мило Јововић
“Голуб” бр.
9 1906.
Нема коментара:
Постави коментар