субота, 20. јануар 2018.

Мило Јововић - Годишњица




Годишњица
смрти моје предраге матере

Дан за даном брзо прође,
Па с’ година створи једна,
Од кад тебе мајко драга,
Крије у гроб плоча ледна.

Дан за даном брзо прође,
Ал’ остаде туга иста:
Са срца ми с’ бол не брише
Ни с’ очију суза блиста.

Јер ме сјећа љубав твоја
Превелика и бескрајна,
Зато, мајко, твој губитак
Мом је срцу рана трајна.

Ах, та рана пребољети,
Нити може, нити смије,
Док и мене хладна плоча
У вјечитом гробу скрије.

О, варљиви, тужни св’јете,
Препун туге и невоље;
Ал’ када је мајка жива,
Све се сноси лакше, боље.

Мајку вапиш док је жива,
У радости и жалости;
Мајку вапиш све једнако,
Кад је труне у гроб кости.

С тога данас, драга мајко!
Након годинице једне,
Благодарне лијем сузе,
Сврху твоје раке ледне.

И молим се драгом Богу,
Пун жалости и очаја,
Да подари твојој души
Уживање вјечног раја.


Бар, 1903.     Мило Јововић

“Голуб” бр. 5    1903.












Нема коментара:

Постави коментар