Не стидим
се…
Не стидим се
свог имена,
Нити мога
славног рода;
Србин јесам,
а то име
Српкиња ми
мати пода.
Још ме закле
мл’јеком својим:
Ово име
вазда носи!
За њ’ се
бори, с њиме гини,
С њим се
дичи и поноси.
И ако ти у
животу
Ступе црни
мучни дани,
Да окове
ропске носиш;
С тим именом
у гроб пани!
Остај вјеран
до вијека
Домовини
жртва буди –
Љубав рода и
имена
Нек ти
кр’јепи челик-груди.
Бар. Мило Јововић
“Голуб”
бр.11-12 1901.
Нема коментара:
Постави коментар