Разиђе
се она тмина црна ……
Српско
сунце засја с неба плава,
Весео
се усклик свуд’ заори:
“Само
слога Србина спасава!”
Поново
је опет заблистала
Међу
браћом: слога, љубав права,
Усхићењем
Србин кличе сада:
“Само
слога Србина спасава!”
Друге
птице у заносном лету
Вију с’
изнад србијанских главâ,
Слушајући
гдје се громко ори:
“Само
слога Србина спасава!”
На
обзорју српском помаља се
У свечаном
руху, стара слава,
Сусрети
је Србе, са ускликом:
“Само
слога Србина спасава!”
Цетиње,
17. март 1889. Ђ. Перовић
Глас
Црногорца 15-II-1889
Нема коментара:
Постави коментар