Знам ја шта сам
Отац, мајка не знају ми
Ни педесет турских р’јечи;
Тол’ко знају и сви други
По Босни ходећи.
Ја их знадем сто и двјеста,
Јер се нешто књигом бавим,
Научићу још и више
А не да их заборавим.
Вјера ми је, вјера вам је,
Ал зар за то, браћо, см’јете
Да нас Турцим’ назовете
И од себе одбијете!
Ево руке, стисните је,
Ево груди, прислушните,
Ево душе ево лица,
Та зар ништа не видите!
Ево пјесма - није вјешта -
Ал за својим лети јатом.
Немојте ме више вр’јеђат’,
Зовите ме Србом, братом.
Аливерић Тузлак
(псеудоним
Јована Јовановића Змаја)
Босанска вила бр. 5
1898
Нема коментара:
Постави коментар