Стеван Каћански-Владислав - Пјесме о Грахову

На Спасовдан

Него има неко,

Што чује и хаје,

Што нам стару славу

А нов живот даје -

Од Косова црна

Осветник и борац,

Чује братске јаде

Чује …………………..

            Црногорац!

Каћански

Глас Црногорца 12-V-1890

На Спасовдан

Мртва лежи војска многа,

Све пропаде - не остаде

Ни гласника жалоснога!

Све пропаде …………

                    ал’ остаде:

Славни спомен овог дана,

Ове борбе и мегдана,

И остаде дичан глас:

Да се њиме пјесма бави,

Да се прича, да се слави:

Док је Српства - док је нас,

Кнез Данило - Граов-Лаз!!

Глас Црногорца 25-V-1902

Грахову*)

(нештампана)

На догледу сиња мора

У сред Кршни Црна гора

Пружило се поље равно

Некошено, неорано,

Место топлог љетњег дажда,

Љуцком крвљу заливано.

А то поље, равно, мало

Грахово се оно звало.

Ко да сеје жито бело,

Ко да коси? ….

Кад Грахово смело

Бојном ватром вазда горе

И војује на злотворе.

Граховљанин пушку носи,

Место српа сабљом жање,

Место плуга, пушком гађа

Па му поље славом рађа.

Место жита, место плода,

Ниче понос и слобода! …

1871. год.          Владислав

*) Из записника пок. пјесника Ст. Владислава Каћанског

Глас Црногорца 24-V-1897