Мирко Королија
(Кистање, 09.09.1886 — Шибеник, 10.07.1934)
Јуначка порука
Ово је земља крша
и јаука,
што голотињом и
бурама рађа,
заливи ови гнезда
наших лађа,
пуних поноса и
пучинских вука!
Острва oвa
змајишта су змаја,
чији огњеви, као
сунца јарка,
палише крила лаву
светог Марка,
кад год халапљив
прохте окршаја!
Ово су села мрких
галијота
с мишкама попут
муња од облака;
ово кућишта
косматих Морлака,
чији жуљ значи
дуждева срамота!
Туђинче, ко те у
крај овај зваше?
Овде кам сваки
љут је и видовит,
пут, богаз сваки
од жала халовит!
Овде вал има
жубор речи наше!
Брдима, пољем, уз
Равне Котаре,
куд к’o облаци
злослутни се скићу
песме о
Јанковићу, Смиљанићу,
бели се орли јате
и крстаре!
– Пођи, и
збогом!... А кад у домају своју
на лађи
гвозденога бока
стигнеш и сретнеш
два мајчина ока
где од радости овлажена
сјају,
сети се у врх да
грког Јадрана
многа тe мајка
ојађена куне,
да грђе нег твој
Удес ћe да груне
наша истарска без
пребола рана
Мирко
Королија
Задар
(Политика, 18.
априла 1920. године)
Нема коментара:
Постави коментар