Дилберке
Из збирке народ. умотворина Ст. Р. Делића
XXXII
Платно б’јеле Сарајке ђевојке,
На Миљацки – на сред Сарајева:
Пред њима је хашарија Мара.
Већ се пење уз жуту наранчу.
Гђе је среће ту је и несреће,
Лоша срећа Мари прискочила:
Уједе је гуја из наранче.
Мара паде под жуту наранчу,
Мара паде Јово јој допаде.
Виш’ ње Јово тугу туговаше,
Превелике јаде јадоваше:
“Ал’ ћеш умр’јет, ал’ ћеш преболити?
Да знам да ћеш преболити Маро,
Тражио б’ ти по мору хећима,
Kупов’о
би по дукат мелема”.
Бона Мара једва проговара:
“Не мучи се, не тражи хећима,
Видиш млада преболит’ ти не ћу.
Видиш аспе око белензука,
Видиш цв’јета од онога св’јета?!”
То изрече – лако душу пусти.
Босанска Вила бр.22 1894.
Нема коментара:
Постави коментар