Пред
Прилипом
Свану као
Кристал ружичаста зора,
И прамења
своја пуна злата просу
На
војнике српске, који попут мора
Јурише на
шанце, уз стрмену косу
Наста
борба горка, крв се врела пуши,
И ваздушне
сфере ломе се у тутњу,
А српски
војници у својој су души
Мислили
на стару, - пуну нада слутњу.
И баш
тога часа сфинга једна мину
И прва
полеће у куршуме вруће,
А борци
добише још веће прегнуће,
Мислећи,
да Марко то је на шарину.
И још
један поклич, једно громко “ура”
Свак
напријед крену, не марећ да страда,
И српски
се барјак разви на сред града!
А кад
преста битка и стиша се бура,
У српске
је војске била жеља жарка:
Да је то
побједа Краљевића Марка!
Душан
Осмокровић
“Балкански
рат” бр. 8 1913.
Нема коментара:
Постави коментар